Kratki lirski roman Bespuce najznacajnije je delo Veljka Milicevica. Smatra se prvim modernim romanom u srpskoj knjizevnosti. Napisan je u Londonu, a objavljivan u nastavcima, od januara do juna 1906. godine, u casopisu "Srpski knjizevni glasnik". Prvi put je stampan kao zasebna knjiga tek sest godina kasnije, 1912. u Sarajevu. Kroz lik Gavre Djakovica, koji se iz Zagreba vraca u rodnu Liku gde se sada oseca kao stranac medju svojima, pisac u ovom romanu licnosti i atmosfere, sa malo ili gotovo nimalo radnje, istrazuje unutrasnji svet glavnog junaka, njegova osecanja, nemire i licne borbe. Potpunim otudjenjem od sebe, koje nastupa posle bega iz gradske u idilicnu seosku sredinu gde ne uspeva da pronadje jednostavne radosti zivota, glavni lik ovog dela postaje prvi tipski antijunak nase knjizevnosti.